U prodaji koncentrovani ARONIJA sok 0.7l -1500din SADNICE ARONIJE sa Rudnika u ponudi od jeseni!
O Aroniji
Crnoplodna Aronija (Aronia Melanocarpa L.), raste kao grm visok 1,5 – 2,5 m, bujnog je rasta, a rezidbom je oblikujemo i kao manje drvo. Nakalemljena na Jarebiku moze porasti i nekoliko metara ali je tada dosta teze brati. Njena posebnost je otpornost na niske temperature i kasne prolećne mrazeve, a uspeva i na manje plodnim zemljištma. Dobro podnosi sušu, otporna je na bolesti i štetočine, zato prskanje nije potrebno.
Sibirska Aronija kako je još zovu je listopadno drvo, koji možemo oblikovati i kao ukrasni grm koji cvaeta u maju belim cvetnim grozdovima. Oprašuju je pčele bumbari i vetar, a u jesen listovi menjaju boju u crvene nijanse, pa se može gajiti i kao ukrasna biljka.
Aronija se svrstava u grupu jagodičastog (bobičastog) voća. Njena domovina je severna Amerika, dok je kao voćna vrsta najraširenija u državama bivšeg Sovjetskog Saveza, pa je s toga zovu i Sibirska Aronija. Poznato je kako su posle nuklearne katastrofe u Černobilu plodovi Aronije korišćeni za ublažavanje zdravstvenih tegoba ozračenih osoba.
Plodovi rastu takođe u grozdovima, isprva su crveni, dozrevaju u avgustu kada postaju crni i slatko – trpkoga su ukusa. Sazrevaju brzo i ne opadaju, a rodnost je velika. Upotreba plodova je višestruka, a poznati su lekoviti učinci zrelih plodova, koji pored prirodne boje – antociana, sadrži i vitamine A, B, C, kao i minerale koji su korisni za krvotok, normalizuju krvni pritisak, leče jetrene i želučane tegobe, čir, migrenu, šećernu bolest, arterosklerozu i druge bolesti.
Plodove Aronija prerađujemo u sok, vino, kompote, marmelade, džemove, možemo ih koristiti i sveže, sušene, u čaju, a možemo ih i zamrznuti. Upotrebljavaju se za pripremu osvježavajućih napitaka, a moguće je i pripremiti različite likere, rakije.
Sibirska Aronija kako je još zovu je listopadno drvo, koji možemo oblikovati i kao ukrasni grm koji cvaeta u maju belim cvetnim grozdovima. Oprašuju je pčele bumbari i vetar, a u jesen listovi menjaju boju u crvene nijanse, pa se može gajiti i kao ukrasna biljka.
Aronija se svrstava u grupu jagodičastog (bobičastog) voća. Njena domovina je severna Amerika, dok je kao voćna vrsta najraširenija u državama bivšeg Sovjetskog Saveza, pa je s toga zovu i Sibirska Aronija. Poznato je kako su posle nuklearne katastrofe u Černobilu plodovi Aronije korišćeni za ublažavanje zdravstvenih tegoba ozračenih osoba.
Plodovi rastu takođe u grozdovima, isprva su crveni, dozrevaju u avgustu kada postaju crni i slatko – trpkoga su ukusa. Sazrevaju brzo i ne opadaju, a rodnost je velika. Upotreba plodova je višestruka, a poznati su lekoviti učinci zrelih plodova, koji pored prirodne boje – antociana, sadrži i vitamine A, B, C, kao i minerale koji su korisni za krvotok, normalizuju krvni pritisak, leče jetrene i želučane tegobe, čir, migrenu, šećernu bolest, arterosklerozu i druge bolesti.
Plodove Aronija prerađujemo u sok, vino, kompote, marmelade, džemove, možemo ih koristiti i sveže, sušene, u čaju, a možemo ih i zamrznuti. Upotrebljavaju se za pripremu osvježavajućih napitaka, a moguće je i pripremiti različite likere, rakije.
